The Bagaš family (Serbian: Багаш, Greek: Pagases) was a Serbian noble family family that served the Serbian Kingdom and Empire.

Bagaš
Country Serbian Empire
Foundedbefore 1356
Dissolutionafter 1384

History

edit

The word Bagaš is derived from the Old Slavic measurement with the same name.[1]

The family hailed from Kastoria.[2][better source needed] Some scholars believe that the Bagaš family was originally from Vranje in Serbia[3] while some other scholars believe that historical sources do not confirm it.[4] Some scholars believe the Bagaš family was of Vlach origin.[5]

Members

edit

There were several Serbian noblemen to which Antonije and Nikola might be related, such as Baldovin and Župan Maljušat, son of knez Baldovin who controlled region of Vranje.[7][8] Based on Nikola's surname (Baldovin Bagaš) some scholars concluded that they were indeed related.[9]

References

edit
  1. ^ Zbornik za narodni život i običaje južnih slavena, p. 176, Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti, 1918
  2. ^ a b Rosenqvist, p. 63
  3. ^ Moravska Srbija: ljudi i dela (in Serbian). Narodni muzej. 1971. p. 15. Српски књижевник Антоније Багаш, из познате феудалне породице из Врања, превео је „от грчскаго писапија на србски језик" Андријанти (беседе о статуама) Јована Златоуског, зборник с поучењем Јефрема Сирског
  4. ^ Ivan M. Đorđević; Dragan Vojvodić; Miodrag Marković (2008). Studije srpske srednjovekovne umetnosti (in Serbian). Zavod za Udžbenike. p. 489. ISBN 9788617147400. Найме, Никола Багаш Балдовин, за кога ]е накнадно утврЬено да ]е био у Водену а не у Костуру142, може бити иста личност са „Николом... унуком Балдовина" из Вран>а али и не мора.
  5. ^ Đorđe Sp Radojičić (1967). Književna zbivanja i stvaranja kod Srba u srednjem veku i u tursko doba (in Serbian). Matit︠s︡a srpka. p. 154. Retrieved 23 November 2013. Багаши су свакако били влаш- кога порекла.
  6. ^ a b Angold, pp. 160-161
  7. ^ Vranjski Glasnik (in Serbian). 1965. p. 32.
  8. ^ Ivan M. Đorđević; Dragan Vojvodić; Miodrag Marković (2008). Studije srpske srednjovekovne umetnosti. Zavod za Udžbenike. p. 490. ISBN 9788617147400.
  9. ^ Đorđe Sp Radojičić (1967). Književna zbivanja i stvaranja kod Srba u srednjem veku i u tursko doba. Matit︠s︡a srpka. p. 154. „Да је кнез Балдовин припадао породици Багаш (Пагасис) закљу- чује се по томе што се крајем XIV века један српски феудалац у пределу Костура звао Никола Багаш Балдовин.

Sources

edit

Further reading

edit