Wikipedia

Ivan Ivanić

Ivan Ivanić (Bačko Gradište, Bečej, Austria-Hungary, 24 April 1867 – Belgrade, Kingdom of Yugoslavia, 31 January 1935)[1] was a Serbian diplomat of the Kingdom of Serbia and author of numerous ethnographical works about Serbia and the Balkans. He also wrote travel literature about the region of Old Serbia.

Ivan Ivanić
Ivan Ivanić
Born
Ivan Ivanić

(1867-04-24)24 April 1867
Bačko Gradište, Bečej, Austria-Hungary
Died31 January 1935(1935-01-31) (aged 67)
Belgrade, Kingdom of Yugoslavia

Biography

edit

He began his diplomatic career as a secretary in the Serbian consulate in Priština.[2] He later became vice consul and consul in Priština and Skopje (Kosovo Vilayet).[3] He was later appointed as consul in Bitola (then Monastir Vilayet).

He participated in both public and secret Serbian activities to provide assistance to Macedonian rebels against the Ottoman Empire.[4] He met his wife Delfa in Skopje, where she was a teacher between 1900 and 1903. She was one of the founders of the Circle of Serbian Sisters (Serbian: Kolo Srpskih Sestara), an organization whose establishment was proposed by Ivan Ivanić together with Branislav Nušić.[5] They were childless and the name of their stepdaughter was Ivanka.[6]

On 29 November 1912 he was appointed as the first governor of the Durrës County, while his wife Delfa led the city hospital in Durrës.[7][8]

Besides his work as diplomat, Ivanić was editor of numerous magazines published in Serbian. In April 1887 he became the editor of "Sremac".[9] Ivanić was one of two editors of the first issue of the magazine "Vardar".[10] He also edited the magazine "Golub" which was published in 1905 in Istanbul and distributed to Serbs in the Ottoman Empire.[11]

Ivanić added his personal notes in works about Kosovo, Macedonia and the Serbian Orthodox Church and those notes were subject of different opinions of later researchers.[12]

Selected works

edit
 
 
Belgrade New Cemetery
  • Iz tame života : pripovetke i crte (From the darkness of life, stories and notes) (in Serbian), Belgrade: Štamp. M. Jovanovića, 1891, OCLC 27606387
  • O Bunjevcima : povesničko-narodopisna rasprava (About Bunjevci: Historical-peoplewritten debate) (in Serbian), Subotica: Izdavalačka štamp. D. Petrovića, 1894, OCLC 26970392, archived from the original on July 23, 2011
  • Bunjevic i Šokci u Bačkoj, Baranji i Lici : istorija, etnografija, kultura, društveno, brojno i privredno stanje, etničke osobine (Bunjevci and Šokci in Bačka, Baranja and Lika: history, ethnography, culture, society, size and economy, ethnic characteristics (in Serbian), Belgrade: Štamp. D. Dimitrijevića, 1899, OCLC 7698894
  • Mita Lukić (1889), Srbi u Ugarskoj i crkvena unija (Serbs in Hungary and church uninon) (in Serbian), Belgrade: Štamp. Narodne Radikalne Stranke, OCLC 30566625
  • Из црквене историје срба у Турској у XVIII. и XIX. веку. (From church history of Serbs in Turkey in 18th and 19th century) (in Serbian), 1902, OCLC 557842186
  • Na Kosovu sa šara po Kosovu na Zvečan : iz putnih beležaka (On Kosovo from Šara on Kosovo to Zvečan) (in Serbian), Belgrade: Izd. M. Arsenijevića, 1903, OCLC 27182629
  • На Косову ... Из путних бележака И. Иванића. (On Kosovo... From the travel notes of Ivan Ivanić (in Serbian), 1903, OCLC 560448685
  • Маћедонија и Маћедонци. Путописне белешке, etc. (Macedonia and Macedonians. Travel notes etc.) (in Serbian), 1906, OCLC 560448674
  • French, English and German bibliography, concerning Serbia and the Serbs, London: Gale & Polden, ltd., 1907, OCLC 38782750
  • Geografija, kartografija, granice. (Geography, cartography, borders) (in Serbian), Novi Sad: Knjižare Natoševića, 1908, OCLC 249763707
  • Rumuni u Maćedoniji i epiru. Istorija, kultura, statistika = Les Roumains de la Macedoine et l'Epire. Histoire, culture, statistique (in Serbian), Novi Sad, 1909, OCLC 42392932{{citation}}: CS1 maint: location missing publisher (link)
  • Srpske manastirske, seoske i varoške škole u Turskoj; Kultura Srpska u staroj Srbiji i Makedoniji od Xv do XX veka.(Serbian monastery, village and urban schools in Turkey; Serbian culture in Old Serbia and Macedonia from 15th to 20th century (in Serbian), Belgrade, 1913–1914, OCLC 41989619{{citation}}: CS1 maint: location missing publisher (link)

References

edit
  1. ^ "Biographies" (PDF). Matica Srpska. p. 1. Archived from the original (PDF) on March 15, 2012. Retrieved August 7, 2011. Иванић, Иван, дипломата, књижевник, новинар (Бачко Градиште код Бечеја, 24. IV 1867 – Београд, 31. I 1935)
  2. ^ Istoriski časopis, Volume 47. Srpska Akademija Nauka i Umetnosti. 2002. p. 172. Retrieved August 7, 2011. Иван Иванић, писар српског конзулата у Приштини, наводи да је 19. децембра 1898. године у Скопљу срео Ајдин-бега и Ферхат-бега, синове Алија Драге Коматовића, албанског првака из Мојстира, које представља као припаднике племена, албанизоване Србе који су сачували свој матерњи језик
  3. ^ Mikić, Đorđe (1988). Društvene i ekonomske prilike kosovskih srba u XIX i početkom XX veka. Srpska akademija nauka i umetnosti. ISBN 9788670250772. Retrieved August 7, 2011. У вези с боравком Џинића у Цариграду интересантне подат- ке је оставио Иван Иванић, конзулски службеник у Приштини...Иван Иванић, српски конзул у Приштини
  4. ^ Društvo arhivskih radnika SR Srbije (1990). Arhivski pregled (in Serbian). Državna arhiva NR Srbije. p. 67. Retrieved August 7, 2011. Делфин муж Иван Иванић био је дипломатски чиновник у Министарству иностраних дела; као вицеконзул и конзул у Битољу и Скопљу учествовао је у свакој јавној и тајној помоћи коју је Србија пружала македонским устаницима...Delfa's husband Ivan Ivanić was diplomat in Ministry of Foreign Affairs, as vice consul and consul in Bitola and Skopje he participated in every public and secret support Serbia provided to Macedonian rebels
  5. ^ Savić, Jelena (2009). коло Српских Сестара – одговор елите на женско питање (PDF) (in Serbian). p. 119. Archived from the original (PDF) on March 23, 2012. Retrieved August 8, 2011. Сматрајући да привремени одбор не би био од велике користи, Бранислав Нушић 20 и Иван Иванић, предложили су оснивање сталног женског удружења које би предано радило на остваривању идеје о националном јединству и заједничкој држави Срба.
  6. ^ Musa, Krešimir (7 December 2004). "OBJAVLJUJEMO TEKST RAZGOVORA S GOSPOĐOM DELFOM IVANIĆ, r. MUSIĆ KOGA JE VODIO GOSPODIN KREŠIMIR MUSA 1968. GODINE". Fondacija Ruđer Bošković, Donja Hercegovina. Archived from the original on September 29, 2011. Retrieved August 8, 2011. Nisu imali djece, a imali su pokćerku Ivanku
  7. ^ Antić, Čedomir (January 2, 2010). "Kratko slavlje u Draču" [Short celebration in Durres]. Večernje novosti (in Serbian). Retrieved August 5, 2011. U Drač je ubrzo doputovao prvi načelnik okruga – Ivan Ivanić. Njegova supruga Delfa, jedna od utemeljiteljki Kola srpskih sestara, vodila je bolnicu u Draču. ...The first governor of the county soon came to Durres – Ivan Ivanić. His wife Delfa, one of the founders of the Circle of Serbian Sisters (Serbian: Коло Српских Сестара), governed the hospital in Durres.
  8. ^ Stojančević, Vladimir (1991). Prvi balkanski rat: okrugli sto povodom 75. godišnjice 1912–1987, 28. i 29. oktobar 1987, Volume 19. Srpska akademija nauka i umetnosti. p. 134. ISBN 9788670251427. Retrieved August 7, 2011. Када јој је муж Иван Иванић, као окружни начелник, премештен у Драч, тамо прелази и она. Тако сазнајемо да је у Драчу било 12 болница и да су се сви болесници хранили „из опште кујне"
  9. ^ Krestić, Vasilije; Radoslav Petković, Tibor Živković (2003). History of the Serbian press in Hungary, 1791–1914. Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. p. 362. ISBN 9788677430382. Retrieved August 7, 2011. До изненадног политичког заокрета у програму Сремца дошло је крајем маја и почетком јуна 1887, када је уместо Живка Вулетића уредник постао Иван Иванић.
  10. ^ Društvo arhivskih radnika SR Srbije (1990). Arhivski pregled (in Serbian). Državna arhiva NR Srbije. p. 69. Retrieved August 7, 2011. prvi broj Vardara uredili su Ivan Ivanić i Milojko Veselinović... The first issue of Vardar was edited by Ivan Ivanić and Milojko Veselinović
  11. ^ Nova iskra, Volume 6. 1904. p. 379. Retrieved August 7, 2011. Изашао је из штампе "Голуб" Календар Отоманских Срба за 1905 годиу. Уредник је Иван Иванић, а издањс је Српске Књижаре у Цариграду... Golub, magazine of Serbs in Ottoman Empire for year 1905. Editor is Ivan Ivanić and it is published by Serbian bookshop in Istmbul
  12. ^ Samardžić, Radovan (1983). Istorija srpskog naroda: pt. 1. Od Berlinskog kongresa do ujedinjenja 1878–1918. Srpska knjiiževna zadruga. p. 496. Retrieved August 7, 2011. као конзуларни чиновник, везао је своју делатност за неослобоћене крајеве Иван Иванић и у своје дело о Косову и Македонији, као и о историји српске цркве у Турској, унео много граће и личних запажања која су изазвала различите оцене
Retrieved from "https://en.wikipedia.org/w/index.php?title=Ivan_Ivanić&oldid=1255622710"