Rista Stevanović (Serbian Cyrillic: Риста Стевановић, c. 1870–1940), known by his nom de guerre, the demonym Starački (Риста Старачки), was a Serbian Chetnik commander. He was among the first Chetniks on the Kozjak together with commanders Jovan Dovezenski, Krsta Preševski, Spasa Garda, Đorđe Skopljanče, Vanđel Skopljanče and Ilija Jovanović-Pčinjski.
Vojvoda Rista Starački | |
|---|---|
 Rista Starački in Chetnik gear. | |
| Birth name | Rista Stevanović |
| Nickname(s) | Starački |
| Born | 1870 Starac, Ottoman Empire (now Serbia) |
| Died | 1940 (aged 70) Samoljica, Kingdom of Yugoslavia (now Serbia) |
| Allegiance | |
| Years of service | 1904–08 |
Life
editStevanović was born in Starac, near Preševo in the Ottoman Empire (now in Serbia).[1] He was a teacher by profession.[2]
After Vasilije Trbić had organized the self-defence of the village of Jablanica, he went on to Starac, which already had 30 organized and loyal fighters, from which he chose Rista Starački as commander.[3]
He was among the first Chetniks on the Kozjak together with commanders Jovan Dovezenski, Krsta Preševski, Spasa Garda, Đorđe Skopljanče, Vanđel Skopljanče and Ilija Jovanović-Pčinjski.
He was later excluded from the Board, due to foreign[clarification needed] influence, and became a night-watch of the Committee in Belgrade.[1] Others that had been excluded for various reasons of insubordination were Jovan Dovezenski, Vanđel Skopljanče, Emilio Milutinović, Jovan Pešić, Vladimir Kovačević and Trenko Rujanović.[4] Despite being excluded, he asked the Central Board several times for a band, though he was always rejected.[1] He left the night-watch and then travelled to Ristovac, Pirot and Kragujevac.[1] It was unlikely that an unemployed could travel that much, so the police soon noticed him.[1] In 1908, he was a member of the Congress as a secretary of priest Novak Ristović.[2] In 1924, he, Janko Pešić and Danilo Dimitrijević opened a shoe factory in Vranje.[5]
He died in Samoljica, Kingdom of Yugoslavia.
See also
editReferences
edit- ^ a b c d e Vladimir Dedijer; Života Anić (2008). Dokumenti o spoljnoj politici Kraljevine Srbije: dodat. 1-3. Srpska akademija nauka i umetnosti.
Овај Одбор износи још један пример туђег утицаја а то је: Риста Стевановић звани Старачки, (родом је из Старца) био је раније четник и вођа па је као неваљао искључен. Овај је човек (прошлог лета) био у ноћним стражарима [...] Риста Старачки, бивши четник 35-40 год. из Прешева, био после четовања неко време нопни стражар.
- ^ a b Rad kongresa. Vol. 12. Dositije obradović. 1908. p. 28.
Секретар, Риста Стевановић, учитељ
- ^ Trbić 1996, p. 35
Прво организујем село Јабланицу, које је имало око 15 кућа, а затим от- почнем организовање села Старца, и кад сам већ имао тридесетак људи добро ор- ганизованих и оданих, изаберем између њих некога Ристу Илића, који се доцније звао Риста Старачки, ...
- ^ Andrija Radenić; Radovan Samardžić; Srpska akademija nauka i umetnosti. Odeljenje istorijskih nauka (1991). Dokumenti o spoljnoj politici Kraljevine Srbije 1903-1914: dodatak 2. Organizacija Srpska odbrana 1906. godine. Srpska akademija nauka i umetnosti. ISBN 9788670255470.
Ми никада непемо дати CBoj глас да се поново ynyhyjy: Довезенски, Ван1)ел Скопл.анац, Емило Ми- лутиновип, JoBaH Пешип, Владимир Ковачевип, Риста Старачки а и Тренко PyjaHOBHh.
- ^ Miodrag Pešić (1975). Vranje. Samoupravna interesna zajednica kulture ops̈tine Vranje.
Јанко Пешић, Риста Стевановић и Данило Димитри- јевић удружили су капитал 1924. године и отворили фаб- рику обуће у „Марганској кафани" (у главној улици, где је сада сервис ...
Sources
edit- Trbić, Vasilije (1996). Memoari: 1898-1912 (in Serbian). Kultura. ISBN 9788678010132.
- Антонијевић, Синиша (2014-01-14). "Вучији синови Пчиње" (in Serbian). Vranje: Vranjske.
- "Затишје уочи балканских ратова". Глас јавности, 17.03.2003., страна: 15.
