Following the successful Austro-Turkish War of 1716–1718, and signing of peace, the Habsburgs established the Kingdom of Serbia (1718–1739) and appointed the first command cadre of the Serbian National Militia, composed out of two obor-kapetans, ten kapetans, two lieutenants and one major.[1] The obor-kapetans were Vuk Isaković "Crnobarac" and Staniša Marković "Mlatišuma".[1] The Military Governor notified the people that he had begun to organize the Militia in Serbia to set up outposts along the Habsburg–Ottoman border, and that he had been given the authorization to hurry up.[2] The population gladly responded to the call, and quickly, beside the regular army under the two ober-kapetans and fifteen (unter-)kapetans, 13 companies of "hajduks" were collected, who were to be used for protection of the border and other services.[2]
| Serbian Militia | |
|---|---|
| Active | 1718 — 1739 |
| Country | |
| Type | Cavalry and Infantry |
| Engagements | |
| Commanders | |
| Notable commanders | Vuk Isaković and Mlatišuma |
During the Austro-Russian–Turkish War (1735–1739), the Serbian National Militia was divided into 18 "hajduk" companies, distributed in four groups.[3][4]
At the end of October 1737, when the war turned unfavourably for the Austrians, Serbian Militia men, 418 infantry ("hajduks") and 215 cavalry ("hussars"), crossed into Syrmia.[5]
Operations
editOrganization
edit| Group | Captaincies/Companies | Notes |
|---|---|---|
| 1. obor-kapetan Vuk Isaković | [9] | |
| 2. obor-kapetan Mlatišuma |
|
[9] |
| 3. obor-kapetan Kosta Dimitrijević | ||
| 4. obor-kapetan ? |
|
Commanders
editThe militia was first organized after the establishment of the Kingdom of Serbia, then again during the 1735–1739 war. The commanders were listed in documents where they were all called "dangerous to the Turks".[1]
Organization in ca. 1737–1739. The ten kapetans were distributed mainly in frontier areas.[1]
- obor-kapetans
- Isaković
- Mlatišuma
- Kosta Dimitrijević (Paraćin)
- Jovan Đurišić
- kapetans
- Trifun Isaković (Cvetke)[1]
- Aćim Prodanović (Osečenica)[1]
- Jevto Vitković (Valjevo)[1]
- Filip Obućina (Pranjani)[1]
- Keza Radivojević (Grocka)[10]
- Sima Vitković (Valjevo)[10]
- Nikola Čupić (Čačak)
- Radivoj
- Stojan Vuč
- Josif Monasterlija (Posavina)
- Vasa Nikolić (Podunavlje)
See also
editReferences
edit- ^ a b c d e f g h Istorijski muzej Srbije 1984, p. 11.
- ^ a b Skopsko naučno društvo (1938). Glasnik. Vol. 18–19. p. 175.
- ^ Radovan M. Drašković (1987). Valjevo u prošlosti: prilozi za zavičajnu istoriju. Milić Rakić. p. 22. ISBN 9788671730082.
Хајдучка војска била је подељена на 18 компанија, које су се распореЬивале у 4 групе.
- ^ Matica srpska (1895). Letopis matice srpske. Matica srpska.
972 коњика имала, онда сачињаваху српска милиција и пограничне страже већ у Овдје још напомињемо, да је пред рат 1737 — 1739 . било у „ краљев и ни Србији " 18 компанија „ хајду ка " (српска милиција), а у Угар с кој да ...
- ^ Popović 1990, p. 48.
- ^ Stevan Ignjić (1967). Užice i okolina 1862-1914. Novinska ustanova "Vesti,".
... стратегијски значај Ужица које представља центар турске одбране у западној Србији. Приликом аустријског напада на град 1737. године учествује и српска милиција под руководством Ста- иише Марковића, Косте Параћинца, ...
- ^ Milosav M. Đorđević (2000). Razbojna. Kulturno prosvetna zajednica Srbije.
Јула 1737. године српска милиција под командом обер-капетана Ста- нише Марковића-Млатишуме је ослободила Крушевац. У Крушевцу је затим организована скупштина народних ...
- ^ M. Đ Milićević (1876). Knez̆evina Srbija: Geografija--Crografija--Hidrografija--Topografija--Arkeologija--Istorija--Etnografija--Statistika--Prosveta--Kultura--Uprava. Sloboda.
„Године 1739, 7 Јануара, оборкапетан Станиша пошао је да узнемирује пашу јагодинског, и да сШали турски мост на Морави ; но како су се Турци томе надали и осигурали се, то се, Станиша обрне на Рудник, и ту примора турски ...
- ^ a b Istorijski muzej Srbije 1984, p. 20.
- ^ a b Popović 1950, p. 43.
Sources
edit- "Аустриски порази" (in Serbian). Retrieved 2018-09-29.
- Istorijski muzej Srbije (1984). Zbornik Istorijskog muzeja Srbije. Vol. 21. Muzej. pp. 11–20.
- Popović, Dušan J. (1950). Србија и Београд од Пожаревачког до Београдског мира, 1718-1739.
- Popović, Dušan J. (1990). Srbi u Vojvodini. Matica srpska. ISBN 9788636301753.