The Tronoša chronicle (Serbian: Троношки летопис; Троношки родослов) is a Serbian chronicle dating to 1526,[1] transcribed by Orthodox hieromonk Josif Tronošac (Троношац) in 1791[2][3] at the Tronoša monastery near Loznica, in western Serbia. The Tronoša manuscript is the oldest survived copy, of which there are several transcriptions, one of them transcribed by Serafim.[4] A copy is held at the monastery, while the original manuscript by Josif is held in Vienna.[5]

Tronoša chronicle
Also known asSerbian Chronicle
Date1791 (manuscript)
1526 (lost original)
Place of originTronoša monastery, Ottoman Empire
Language(s)Serbian
Author(s)Josif
ScriptSerbian Cyrillic
Exemplar(s)

The chronicle includes hagiographies of Serbian rulers. The Battle of Kosovo (1389) is described in the chronicle, probably based on the story about the battle transferred to the region north of Sava and Danube in the first half of the 18th century.[6] According to tradition, as included in the chronicle, Prince Lazar of Serbia and his army had a holy communion before the battle at the church in Samodreža.[7]

See also

edit

References

edit
  1. ^ Стојан Новаковић (1871). Историја српске књижевности: преглед угађан за школску потребу. Издание и штампа Државне штампарије. p. 79. летописима може се додати летопис Троношки писан прошлога века (1781) по ориђиналу писану XVI века (1526), штампан у Гласнику V.
  2. ^ Novak, Viktor (1930). Antologija jugoslovenske misli i narodnog jedinstva: (1390-1930). Selbstverl. p. xviii. Tronoški letopis koji je 1791 napisao Jeromonah Josif ima naslov: »Rodoslovije serbskoe ili iliričeskoe«.
  3. ^ Milenković, Buda (1967). Tragom velikih Jugoslovena: (Reportaže iz rodnih mesta naših velikana). Izdaje autor Buda Milenković. p. 66.
  4. ^ Zbornik Matice srpske za književnost i jezik. Matica srpska. 1974. p. 578.
  5. ^ "Banja Koviljača - Rekreacija i izletišta" (in Serbian). banjesrbije.net. Retrieved 15 April 2015. Crkva u manastiru obnovljena je 1599. godine, a u njemu je monah Josif napisao poznati Tronoški letopis čija se kopija čuva u manastiru, a original u Beču.
  6. ^ Menković, Mirjana (2004). Kosovo i Metohija u svetlu etnologije: zbornik radova. Етнографски музеј у Београду. p. 63. ... Јелке Ређеп, и Прича о боју Косовском, „пренета у пр- вој половини XVIII века... у крајеве северно од Саве и Дунава".39 На основу Приче је највероватније настао и одломак о Косовској бици у Троношком родослову.
  7. ^ Matić, Svetozar (1972). Novi ogledi o našem narodnom epu. Matica srpska. p. 72.

Further reading

edit