User:Antidiskriminator/Drafts of articles/Skanderbeg—Dukagjini conflict
Skanderbeg—Dukagjini conflict | |||||
---|---|---|---|---|---|
| |||||
Belligerents | |||||
Commanders and leaders | |||||
Skanderbeg | Lekë Dukagjini |
The conflict between Skanderbeg and Dukagjini family, particularly with Lekë Dukagjini, was one of numerous conflicts between local rival families of Albania in period 1444—1468 which was period of an Albanian civil war rather than period of resistance to the Ottomans.[1] The gap between Dukagjini family and Skanderbeg was particularly deep and existed for years.[2] Skanderbeg was an obstacle for territorial aspirations of Dukagjini.[3]
Kastrioti — Dukagjini conflicts under Ottoman suzerainty
editAfter the Ottoman Empire victory in the Battle of Savra in 1385 the territory of Albania went out of the control of Balšić family while local nobility from Albania became Ottoman vassals. The decline of the Balšić family marked the ascendancy of the Kastrioti family.[4] The Kastrioti family soon challenged the rule of Dukagjini family over the territory between Mati and Drin while they were struggling with Jonima family over the territory on the both sides of the river Drin.[5]
1450—1454
editConflict between Skanderbeg and the Dukagjini family was particularly intensive in this period beginning in 1450 when Dukagjini attempted to use the opportunity to expand their domains while their more powerful neighbors were busy resolving their problems on other fronts. The Republic of Venice and Serbian Despotate were struggling over Venetian possessions in Zeta while Skanderbeg was under strong Ottoman attack and trying to secure his possessions after it.[6] When Pal and Nicholas Dukagjini left the League of Lezhë in 1450, together with Arianiti family, they concluded a peace with Ottoman Empire and started their actions against Skanderbeg.[7] During the fiercest battle between Skanderbeg and Ottomans occured at the (Siege of Krujë) in 1450, the Dukagjini family attacked and plundered many villages, some belonging to Skanderbeg.[8] Venetians did not interfere during the fierce battles between Skanderbeg and Dukagjini who, with the support of their new Ottoman lords, expanded their territories.[9] On the other hand, the conflict between Skanderbeg and Dukagjini was subject of particular interest of the Kingdom of Naples and Pope.[10] It is not possible to prove the claim of Giammaria Biemmi that Dukagjini attempted to kill Skanderbeg in the spring of 1452, but some scholars support this claim as well as information that Skanderbeg and Dukagjini made peace on 25 September 1452.[11] However, based on one letter written by Pope on 22 August 1454 it can be concluded that Dukagjini actually refused to make peace with Skanderbeg so Pope threaten them with excommunication and interdict.[12] Dukagjini made peace with Skanderbeg only after Nicholas Dukagjini died in 1454.[13]
1456—1463
editBetween 1456 and August 1457 a small war was waged between two branches of the Dukagjini family. Between Ottoman supported Lekë and Pal Dukagjini on one side and Draga Dukagjini, son of Nicholas Dukagjini, supported by Venice on other.[14] Skanderbeg, Humoj family and Moneta family served Venetian forces in this battle.[15]
In August 1457 Venetians recaptured Dagnum from Dukagjini after fierce battle and significant casualties.[16] Venetian forces led by Andrea Venier were supported by Skanderbeg.[17]
Lekë Dukagjini has weakened Skanderbeg's forces by deserting to the Ottomans in 1458.[18]
Final reconciliation in 1463
editIn 1463 Venetians started long war against Ottomans and managed to convince Lekë Dukagjini and Skanderbeg to finally conclude the peace.[19] Venetians continuously attempted to connect Albanian nobility to Skanderbeg, on the first place Lekë Dukagjini whose loyalty they had to pay.[20] Catholic Archbishop of Durrës had significant role in convincing Lekë Dukagjini to leave the Ottomans and to reconcile with Skanderbeg in 1464, and also in convincing Skanderbeg to violate an armistice signed with the Ottomans.[21]
Die Begeisterung im Abendland über diesen glänzenden Sieg war gross, ebenso die Erleichterung in Skutari, das wie Kruja von osmanischen Truppen
References
edit- ^ Elsie, Robert (2005), "Muslim literature", Albanian literature: a short history, London: I.B. Tauris in association with the Centre for Albanian Studies, p. 33, 34, ISBN 1845110315, retrieved January 18, 2011,
Much legendry has been attached to the name of Scanderbeg...based on embellishments by historian Marinus ... according to legendry, Scanderbeg successfully repulsed thirteen Ottoman incursions, including three major Ottoman sieges of the citadel of Kruja led by the Sultans themselves...In fact, this period was more of an Albanian civil war between rival families, in particular between Skanderbeg and Leke Dukagjini
- ^ Božić 1979, p. 381
Још за живота Николе Дукађина (умро je пре 1454), између њих и Скен-дербега пукао je дубок јаз и одржавао ce годинама)
- ^ Božić 1979, p. 382
Скендербегова моћ највише je сметала Дукађинима у остварењу територијалних претензија.)
- ^ Buda, Aleks (2002), Shkrime historike, vol. 3, Tiranë: Shtëpia Botuese 8 Nëntori, p. 239, ISBN 9789992716519, OCLC 163395350,
Me rënien e Balshajve fillon fuqizimi i Kastriotëve.
- ^ The Late Medieval Balkans: A Critical Survey from the Late Twelfth Century to the Ottoman Conquest Author:John Van Antwerp Fine Edition reprint, illustrated Publisher University of Michigan Press, 1994 ISBN 0-472-08260-4, ISBN 978-0-472-08260-5 p. 391
- ^ Božić 1979, p. 368
Наредних година Млечани су ратовали ca српским де-спотом око својих зетских поседа, Скендербег je био заузет јаким турским нападима и бригом да обезбеди тековине својевелике победе из 1450. године, na су Дукађини, користећи ce заузетошћу моћнијих суседа, могли да воде ситну политику своје породице и да проширују свој домен.
- ^ Frashëri, Kristo (1964), The history of Albania: a brief survey, Shqipëria: Tirana, p. 78, OCLC 230172517, retrieved 23 January 2012,
In 1450 two powerful aristocratic families, Arianits and Dukagjins, left the league.... Skanderbeg tried to keep them near him. But his efforts failed. The Dukagjins not only did not accede, but on the contrary, concluded peace with Sultan and began to plot against Skanderbeg.
- ^ Božić 1979, p. 368
Дукађина који су ce, према излагању Стефана Мања, у јеку најжешће борбе (1450), везали с Турцима и чак и опљачкали села у дистрикту Дања...Упркос везакоje су Дукађини одржавали с Турцима и њиховог притискана туђе поседе (било je ту и Скендербегових села)...)
- ^ M. Bešić, Zarij (1970), Istorija Crne Gore / 2. Crna gora u doba oblasnih gospodara. (in Serbian), Titograd: Redakcija za istoiju Crne Gore, OCLC 175122851,
Млечани се нису мијешали ни у жестоке сукобе између Скендербега и Дукађина,који су за вријеме посљедње турске провале прихватили султанову власт и помоћу новог господара проширили своје посједе.
- ^ Božić 1979, p. 368
Расцеп између Дукађина и Скендербега много je више интересовао папу Николу V и напуљског краља Алфонса, закога ce, одбијен од Млечана, тесно везао вођ противтурскеборбе у Албанији.
- ^ Božić 1979, p. 370
Ничим ce не може проверити Биемијево излагање о поку-шају да ce из заседе убије Скендербег, у пролеће 1452, и ооптужбама да су виновници атентата били Дукађини. Паипак ce у историографији и ове појединости сукоба прихва-тају, као и Биемијева вест да je 25. септембра 1452, захва-љујући залагању барског архиепископа, дривастинског епи-скопа и других прелата, дошло до измирења између Скен-дербега и Дукађина.
- ^ Božić 1979, p. 370
Међутим, из једног доцнијег папскогписма (од 22. августа 1454) произлази да су Дукађини тадаодбили позиве и опомене, na им je папа запретио екскомуни-кацијом и бацио интердикт на њихове земље.
- ^ Božić 1979, p. 371
Дукађини су променили став према Скендербегу тек по-сле смрти Ђорђевог сина Николе.
- ^ Schmitt, Oliver Jens (2001), Das venezianische Albanien (1392-1479), München: R. Oldenbourg Verlag GmbH München, p. 311, ISBN 3-486-56569--9,
Der nach 1456 ausbrechende Kampf um Dagno wurde auch als Familienzwist der Dukagjin ausgetragen, in dem sich Anhänger der Osmanen, Paul und Leka, und Venedigs, Nikolas Sohn Draga, gegenüberstanden.
- ^ Schmitt, Oliver Jens (2001), Das venezianische Albanien (1392-1479), München: R. Oldenbourg Verlag GmbH München, p. 311, ISBN 3-486-56569--9,
Daneben bot der Krieg Skanderbeg die Gelegenheit, seine Führungsstellung in den Bergen der Dukagjin zu erneuern und gleichzeitig Venedig einen Dienst zu erweisen. Der Kleinkrieg wurde mit grosser Heftigkeit geführt, wobei sich bekannte Parteigänger der Republik wie die Moneta und Humoj besonders auszeichneten.
- ^ Božić 1979, p. 374
који су Млечани успели да заузму TOKOM августа; јер, већ првих дана септембра стигла je у Млетке вест да je град враћен уз велике напоре, жртве и страдања млетачких поданика у Албанији.
- ^ Robert Elsie (24 December 2012). A Biographical Dictionary of Albanian History. I.B.Tauris. p. 461. ISBN 978-1-78076-431-3. Retrieved 10 June 2013.
Ten years later, with the support of Scanderbeg, he led Venetian forces against the Dukagjini family for control of the fortress of Dagno
- ^ Marmullaku, Ramadan (1975), Albania and the Albanians, London: C. Hurst, p. 14, ISBN 9780903983136, OCLC 485921159, retrieved January,
Skanderbeg... in 1458.... even though his own forces had been weakened by the desertion to the Turks of Leke Dukagjini
{{citation}}
: Check date values in:|accessdate=
(help) - ^ M. Bešić, Zarij (1970), Istorija Crne Gore / 2. Crna gora u doba oblasnih gospodara. (in Serbian), Titograd: Redakcija za istoiju Crne Gore, p. 298, OCLC 175122851,
Када су Млечани 1463. год. ушли у дуготрајни рат противОтоманског Царства, успјели су да преко свог провидура измире Леку Дукађина са Скендербегом.
- ^ Božić 1979, p. 381
...Млечани су подржавали његове напоре, стално настојећи да за њега вежу и ситнију албанску властелу, у првом реду Леку Дукађина, чију су наклоност плаћали обећаном провизијом.)
- ^ Božić 1979, p. 380
захваљујући помоћи драчког архиепископа Павла Анђела, који је успео да одвоји Леку од Турака и доцније измири са Скендербегом, а исто тако и да Скендербега наведе на прекид примирја са Турцима
Sources
edit- Božić, Ivan (1979), Nemirno pomorje XV veka (in Serbian), Beograd: Srpska književna zadruga, OCLC 5845972