Mijaks

edit

Ethnography

  • "У погледу историске свести код њих има само трагова старе српске прошлости. Старији људи знају за косовску погибију и за „цара" Лазара и о „службама" (славама) још се певају песме којима се слави ово доба. Али сада, после јаке бугарске пропаганде, ређе их певају но у раније време. Мијаци врло много знају о Краљевићу Марку, за кога веле, да је родом „од Леген-град". Изнад торбешког села Присојнице има развалина од града. Мијаци причају, да је одатле војвода Дамјан отишао у бој на Косову. Имају и песме о зидању српског манастира Хилендара у Светој гори. Свака породица има славу („службу"). Средиште мијачког духовног живота је манастир Св. Јована Бигорског. Све што у њему има везано је у националном погледу за српску историју. У њему је врло стари поменик, ванредно лепо писан на пергаменту, чувен са своје израде, у коме је историја овог манастира; у њему се помињу само српски владаоци од лозе Немањића и српски архиепископи. Исто тако су на живопису на спољашњим манастирским зидовима насликани само српски владаоци до Косовске битке. Те је слике радио сељак зоограф из Лазаропоља. Уз то историја овог манастира, као и самих Мијака, показује, да су увек тежили за самосталношћу. Стално су се противили грчком језику у служби божјој. Кад се и њима хтела да наметне бугарска егзархија, њихови су калуђери умели одржати потпуну слободу према новој цркви и сачувати све српске старине којих је било у манастиру.

У мијачкој историјској свести и предањима нема ничега бугарскога. Штавише особито изненађује, да бугарска пропаганда, старија и јача од српске, није могла код њих унети ничега из бугарске историје ни кроз школе ни преко свештеника"


Ethnicity

It is incorrect that Cvijić claimed that Macedonian Slavs and Bulgarians are actually Serbs. His approach was neutral and honest and sometimes caused him a trouble from some nationalists. His conclusion about 19th and early 20th century Slavs of Macedonia was that they were Slavs without specific ethnic sense. Similar to Albanians until the first decades of 20th century. Cvijić referred to Macedonian Slavs as "flotantna masa" (floating mass) who can became either Serbs or Bulgarians. (His predictions were wrong because they became first Macedonian Slavs and now they are being transformed into Ancient Macedonians.) It is also incorrect to claim that Cvijić emphasized Serbian ethnicity of Mijaks. He considered them Macedonian Slavs of Slavic, Aromanian and Serbian origin.

  • Jovan Cvijić classified Mijaks into South Slavs, precisely the 'western macedonian variety' of the 'central type'. His conclusion about the ethnic origin of Mijaks was that nomadic Aromanians mixed with native Slavs and later with Serbs who moved from Ottoman Albania to avoid process of Albanisation and Islamisation.(Cvijić, Jovan (1922–1931), Balkansko poluostrvo i južnoslovenske zemlje : osnove antropogeografije [Balkan peninsula and southslavic lands, basics of antropogeography] (in Serbian), Zagreb: Hrvatski Štamparski Zavod, p. 118, OCLC 4697040, Мијачка група (западномакедонски варијетет)...Ови су се Аромуни стопили са неким старим словенским становништвом.... Стару словенску основу појачали су многобројни досељени Словени из Арбаније. То је вероватно српско средњевековно становништво које је због све тежих прилика за живот напуштало Арбанију и повлачило се на исток....Међу Мијацима има дакле много српских досељеника из Арбаније, на које ћемо такође наилазити и по другим областима. Пред процесом арбанашења и помухамедањивања они су делимичн напуштали Арбанију и повлачили се ка средишту Полуострва. Уопште су Мијаци, који сада представљају одређен тип, знатно друкчији од типова околног словенског становништва, постали мешавином старог словенског становништва са Србима који су се доселили с оне стране Црног Дрима и с Аромунима. {{citation}}: |first2= missing |last2= (help); More than one of |author= and |last1= specified (help)CS1 maint: multiple names: authors list (link))


Тако можемо све Јужне Словене груписати у четири типа: динарски, који обухвата динарске области и друге крајеве у које су се доселили представници динарског типа и утисли свој жиг старом становништву; централни, који обухвата поглавито становништво Јужне Мораве и Вардара и шопским се појасом продужава до Дунава; источнобалкански, коме припада становништво обе источне стране Балкана; најзад панонски тип, који обухвата јужнословенско становништво настањено највећим делом изван Полуострва, у панонској низији.


  • Мијачка група (западномакедонски варијетет)
  • Кад се погледа етничка карта, види се како је ово област у којој су се православни Срби одржали најдаље на западу....О пореклу Мијака имам неки број података и запажања са мојих путовања. По свима природним особинама ово је могла бити једино област аромунских сточара. Вероватно да су они ту живели у почетку Средњега века, а несумњиво је, да су се по њој и доцније насељавали.Ови су се Аромуни стопили са неким старим словенским становништвом.... Стару словенску основу појачали су многобројни досељени Словени из Арбаније. То је вероватно српско средњевековно становништво које је због све тежих прилика за живот напуштало Арбанију и повлачило се на исток....Међу Мијацима има дакле много српских досељеника из Арбаније, на које ћемо такође наилазити и по другим областима. Пред процесом арбанашења и помухамедањивања они су делимичн напуштали Арбанију и повлачили се ка средишту Полуострва. Уопште су Мијаци, који сада представљају одређен тип, знатно друкчији од типова околног словенског становништва, постали мешавином старог словенског становништва са Србима који су се доселили с оне стране Црног Дрима и с Аромунима.

Modrich

edit

Coordinates of Modrich

41.367147,20.570097

Vladimir Ćorović

edit

1910

edit

Source:

In 1910 Montenegro even negotiated with Ottoman Empire on behalf of Albanian rebels about the points of their amnesty: Agreement reached by Turkey with Montenegro on the disputed "points of amnesty to Albanian rebels. - The Sun almanac, 1910

1911:

1912

edit
  • One of important events that helped the Albanians rebels succeed was Italo-Turkish War that triggered revolts of Ottoman officers and soldiers who were reluctant to fight against predominantly Muslim Albanian rebels who were considered brothers in religion.

Sources:

Articles about someone's ethnicity

edit

Articles about someone's ethnicity:

Various

edit

Augris, Etienne (December 2000), Korçë dans la Grande Guerre:Le sud-est albanais sous administration française (1916-1918), Balkanologie, Vol. IV, n°2, p. 11 {{citation}}: |archive-url= requires |archive-date= (help)

Augris, Etienne (December 2000). "Korçë dans la Grande Guerre:Le sud-est albanais sous administration française (1916-1918)" (in French). France: Balkanologie, Vol. IV, n°2. Archived from the original on January 17, 2011. Retrieved January 17, 2011.{{cite web}}: CS1 maint: date and year (link)

Etienne Augris, « Korçë dans la Grande Guerre », Balkanologie, Vol. IV, n° 2 | décembre 2000, [En ligne], mis en ligne le 22 avril 2008. URL : http://balkanologie.revues.org/index315.html. Consulté le 17 janvier 2011.


Popescu, Stefan. "Les français et la république de Kortcha (1916-1920)". France: Cairn info. doi:10.3917/gmcc.213.0077. Archived from the original on January 17, 2011. Retrieved January 17, 2011. {{cite journal}}: Cite journal requires |journal= (help)


Sabrina P. Ramet (in her work Serbia, Croatia and Slovenia at peace and at war: selected writings, 1983 - 2007) claim that the decision of independence covered only territory of what is now Albania and Kosovo.<ref>[http://books.google.com/books?id=hE3oIMB6aj8C&pg=PA97&dq=serbia+albania+1912&as_brr=3&ei=H4KqS-jCAYSqywThvajxDQ&cd=2#v=onepage&q=serbia%20albania%201912&f=false Serbia, Croatia and Slovenia at peace and at war: selected writings, 1983 - 2007, by Sabrina P. Ramet]</ref>

Vickers, Miranda (1999). "The Allocation of the Albania's frontier". The Albanians: a modern history. I.B.Tauris. p. 78. ISBN 978-1860645419. A Northern Albanian Frontier Commission was appointed by Ambassadors to survey the region and to make reccomendations regarding the Albanian - Serbian - Montenegrin frontiers. An Albanian delegation representing the provisional Albanian government claimed from the frontier commission much more territory than they could possibly expect to get. They proposed for the new frontier a line following the then existing Montenegrin frontier to its easternmost point, and then onwards so as to include the towns of Peja, Mitrovitza, Pristina, Ushkub (Skopje) and Monastir with their hinterlands. The line then extended to a point south of Lake Prespa, from which it turned almost due south, leaving Kastoria on the east to Greece, and reaching the Greek frontier a little east of Metzovo. For the rest, the line followed the then existing Greek frontier down to the Gulf of Arta. The frontier proposed by Austria followed Albanian claim very closely.

After the Turkish conquest many Albanians found sanctuary in Italia, not all of them of pure Albanian stock, but at least inhabitants of Albania.[1]

Reference

edit
  1. ^ Kolarz, Walter (1972), Myths and realities in eastern Europe, Kennikat Press, p. 230, ISBN 9780804616003 {{citation}}: |first2= missing |last2= (help); Cite has empty unknown parameter: |lay-date= (help); More than one of |author= and |last1= specified (help)CS1 maint: multiple names: authors list (link)